Водич за даваоце крви

Ко све може дати крв

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила. То значи да је потребно да се задовоље следећи критеријуми:


  •  Да је особа здрава, доброг општег стања
  •  Тежа од 50 кг
  •  Телесне температуре мање до 37°C
  •  Пулса између 50 - 100/мин
  •  Крвног притиска: не вишег од 24/14 кПа и не нижег од 13,3/8,66 кПа
  •  Лимфне жлезде врата и пазуха, јетра и слезина не смеју бити увећане
  •  Хемоглобин мора бити изнад 135 г/Л (Hct = 0.38) за мушкарце
  •  Хемоглобин мора бити изнад 125 г/Л (Hct = 0.4) за жене
  •  Интервал између давања крви је 3 месеца (12 недеља) за мушкарце и 4 месеца (16 недеља) за жене
  •  Давалац крви у Србији има у просеку 38 година, стално је запослен и има породицу. Већину добровољних давалаца крви чине мушкарци (73,5 %), док су жене заступљене у мањем проценту(26,5 %), што је уобичајено и у другим земљама.

Процесима производње и пружања услуга управља се применом процесног приступа (PDCA) уз свеопшту усредсређеност на „размишљање засновано на ризику“, на нивоу сваког појединачног процеса и IMS као целином. Квалитет производа и услуга обезбеђује се применом смерница добре произвођачке праксе (ДПП). У сваком процесу интегрисана су стручна и научна знања, добре праксе, закони и прописи, искуство запослених.

Систем менаџмента квалитетом производа и услуга (QМS), систем менаџмента заштитом животне средине (EMS) и систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду (ОHSAS) сертификовани су 2010 године.



Када се не може дати крв

Селекција давалаца се врши према установљеним, искључиво медицинским, критеријумима за привремено одлагање давања крви или трајно одбијање због неподобности за давање крви, било да би давање крви могло да угрози потеницијалног даваоца или примаоца. На избор давалаца никако нема утицаја пол, религија, националност, сексуално опредељење, политичка оријентисаност, занимање, социјални статус или неки други сличан разлог.

Систем органа / орган / категорија Назив обољења / стања Трајање (дани)
Срце Хипотензија <13,3/8,66 (100/60 ммХг)Anna *
Бенигна хипертензија >24/13,3 (180/100 ммХг) *
Акутне инфективне и запаљенске болести (после излечења) Акутни гломерулонефритис (5 г) 1800
Акутна токсоплазмоза 180
Бруцелоза 730
Гастроинтестиналне инфекције 730
Гнојна козна обољења 14
Гонореја 180
Херпес симплекс 14
Херпес зостер 120
Инфективна мононуклеоза 360
Лајмска болест 360
Лакше инфективне болести (ринитис, прехлада, грип и сл.) 7
Остеомијелитис 730
Респираторне инфекције 14
Реуматска грозница 730
Рубеола, паротистис 21
Тиреотоксикоза 180
Трихинелоза 730
Туберкулоза плућа и других органа 730
Уринарне инфекције 21
Запаљење плућа 90
Заразна жутица типа А 90
После узимања лекова Антибиотици 7
Антикоагуланси 14
Аспирин (замене), Naproxen, Пироxицам 5
Бруфен, Волтарен/ Диклофен и слично 2
Диуретици и антихипертензиви 1 do 5
Цилазаприл- антихипертензив 10
Амлодипин- антихипертензив 7
Диуретици и антихипертензиви 14
Стероиди ***
Вакцинације Живим микроорганизмима (рубеола) 28
Живим атенуираним микрооргорганизмима: БЦГ, рубеола, морбили, заушке, полио-орално, жута грозница, тифус, колера 28
Мртвим микрооргарганизмима као колера, тифус 0
Против беснила 360
Токсоиди (дифтерија, тетанус) 0
Вакцине са инактивисаним вирусима (инфлуенца, полиомијелит и.м.) 0
Вакцине против хепатитиса А и Б, дате као последица излагања вирусима 180
Друге вакцине дате превентивно (хепатитис А и Хепатитис Б) 0
Превенција Акупунктура 180
Инокулационе повреде 180
Контакт (у кући) са оболелим од заразне жутице типа А 90
Контакт (у кући) са оболелим од заразне жутице типа А 180
Сексуални однос или крвни контакт са особом оболелом од ХБВ и/или ХЦВ или особом која је ХБсАГ+ и/или ХЦВ+ 180
Контакт са оболелим од сифилиса 90
Тетовирање и пробадање тела, коже (пирсинг) 180
Вакцинисање и/или примена серума због контакта са оболелим од заразне жутице типа Б 180
Вакцинисање због контакта са оболелим од заразне жутице типа А 42
Остало Амбулантне хируршке интервенције 7
Ендоскопија са биопсијом 180
Менструација *****
Побачај 180
Порођај 180
Ткивни и ћелијски трансплантати 180
Трудноца 180
Трансфузија крви 180
Вађење зуба и мање стоматолошке интервенције 7
Веће хируршке интервенције 180
Низак хемоглобин 7
Акутни етилизам 1
Варицес црурис великог обима 60
Акутна алергија 15
Жучни и бубрежни каменци-акутни напад 15
Акутни холециститис 30
Епилепсија без терапије (3г)1095
Астенија *****
* до нормализације
** ако се плазма узима искључиво за фракционисање
*** према фармакокинетици лека
**** од последњег сексуалног контакта
***** за време трајања


Критеријуми за ТРАЈНО одбијање давалаца


Систем органа / орган / категорија Назив обољења / стања
Сви системи и органи Хронична системска обољења са инсуфицијенцијом органа
Сви системи и органи Малигна обољења свих система и органа
Сви системи и органи Хронична системска обољења са инсуфицијенцијом органа
Срце Малигна хипертензија
Ангина пекторис
Апсолутна аритмија и ВЕС
Коронарна болест
Операције на срцу
Срчане мане
Плућа Астма
Хронична опструктивна болест плућа
Емфизем плућа
Дигестивни тракт Хронична остећења јетре неинфективног порекла
Хронична остећења панкреаса неинфективног порекла
Улцерозни колитис
Ендокрини систем Хипо и хипертиреоидоза са трајном супституционом терапијом
Шећерна болест - инсулин зависна
Адисонова болест
Акромегалија
Цереброваскуларни систем Епилепсија под терапијом
Психоза, психопатија, ментална ретардација
Стања после инсулта
Крв Урођене коагулопатије
Стечене коагулопатије
Крвни судови Артеријска тромбоза
Рекурентне венске тромбозе
Хроничне инфективне и запаљенске болести Тропске болести (лајшманиоза, бабезиоза, хронична Q грозница, трипанозомиаза крузи - Шагасова болест)
Носиоци ХИВ 1/2
Хепатитис Б
Хепатитис Ц
Сифилис
ЦЈД и друге спонгиформне енцефалопатије
Прионска обољења
Маларија
Хронична токсоплазмоза
Хроничне аутоимуне болести Хронични екцем
Кронова болест
Мултипла склероза
Псоријаза
Реуматоидни артритис
Саркоидоза
Системски лупус
Тромбоцитопенија
Ризично понашање Високо ризично сексуално понашање
Хронични алкохолизам
Наркоманија
Остало Поновљени колапси при давању крви
Примаоци трансплантата

При конзумирању већине лекова, потребно је да прође 5 полуживота елиминације лека из организма, да би се лек елиминисао више од 90% из крви. Исто толико времена је потребно да прође од попијеног лека и давања крви, уколико је могуће из здравсатвених разлога да особа буде то време без лека (на пример антихипертензивних лекова). Детаљне информације о разлозима за одлагање давања крви се добијају од лекара на лекарском прегледу.


Савет о понашању пре и после давања крви

Посебна припрема за давање крви није потребна, као ни посебан режим после давања крви, али да би се што боље осећали при давању крви, поготово ако је то прво давање, одређени савети би могли да буду од користи.

Препоручује се да пре давања крви особа буде одморна, да је претходне ноћи спавала уобичајено (довољно), да је узела лагани оброк и извесну количину течности- најбоље 4 чаше воде 1-2 сата пре давања крви.


Како се понашати после давања крви ?

После давања крви завој на прегибу лакта не треба скидати следећа два сата. Тог дана треба да се уноси течности нешто више него уобичајено (за 3-4 чаше воде). Могу се обављати уобичајене активности. Треба избегавати тежи физички рад или вежбе као што су подизање терета, билдовање, гурање тешких предмета, најмање 4 сата после давања крви. Избегавати журбу, пушење бар 2 сата, алкохол бар 8 сати, дуготрајно стајање, прегрејане просторије. Тог дана не кретати као возач на дуг и напоран пут нити обављати ризичан посао (нпр.пењање, рад на скели и сл.).



Информација о процедури давања крви

Цео поступак од доласка даваоца до напуштања службе траје око 30 минута, а састоји се од: попуњавања Упитника за даваоца, регистрације, одређивања нивоа хемоглобина, лекарског прегледа, давања крви из вене у прегибу лакта и послужења захвалним оброком. Информације о процедури давања крви су сажете у штампаном Упутству за даваоце који добија сваки давалац при доласку.


Упутство за даваоце

После давања крви завој на прегибу лакта не треба скидати следећа два сата. Тог дана треба да се уноси течности нешто више него уобичајено (за 3-4 чаше воде). Могу се обављати уобичајене активности. Треба избегавати тежи физички рад или вежбе као што су подизање терета, билдовање, гурање тешких предмета, најмање 4 сата после давања крви. Избегавати журбу, пушење бар 2 сата, алкохол бар 8 сати, дуготрајно стајање, прегрејане просторије. Тог дана не кретати као возач на дуг и напоран пут нити обављати ризичан посао (нпр.пењање, рад на скели и сл.).


Зашто се одређује вредност хемоглобина пре давања крви?

Шта је хомоглобин?

Хемоглобин је црвени крви пигмент који преноси кисеоник по организму. Налази се у црвеним крвних зрницима (еритроцитима).


Хемоглобин тест

Да бисте могли да дате крв ниво хемоглобина мора да буде изнад:

  •  135 г/Л за мушкарце
  •  125 г/Л за жене

Зашто ниво хемоглобина може да буде снижен?

  • 1. Неке здраве особе имају природно нижи ниво хемоглобина у односу на ниво потребан за давање крви.
  • 2. Због сниженог нивоа гвожђа који је саставни део хемоглобина.
  • 3. Одређена стања и обољења могу да изазову снижења нивоа хемоглобина у крви.

Ако је ниво хемоглобина низак, шта даље?

Лекар ће да поразговара са Вама и посаветоваће Вас.


Да ли ћете моћи убудуће да дајете крви?

Да, ако се отклоне узроци ниског хемоглобина.


Како да поправите ниво хемоглобина?

Користите у исхрани намирнице богате гвожђем.


Храна веома богата гвожђем:

Цревено месо, џигерица, бубрези, уље, риба као што је туњевина и сардина, цереалије, какао.


Храна која такође садржи гвожђе:

Јаја, језгра коштуничавих плодова (орах, лешник), интегрални хлеб, суво воће, пасуљ, сочиво, свеже зелено поврће.


Витамин Ц

Витамин Ц из свежих намирница побољшава искоришћеност гвожђа.

Ако данас нисте могли да дате крв због ниже вредности хемоглобина, надамо се да ће Вам ово објашњење помоћи да схватите разлог, као и како да поправите ниво хемоглобина.


Како се крв припрема за употребу?

Узета крв се поступком центрифугирања, у затвореном систему кеса за крв, раслојава на саставне елементе (плазма, еритроцити, тромбоцити, леукоцити), а затим поступком претакања издваја сваки од ових елемената. Издвојени делови крви се након обавезних тестирања дају болесницима циљано, што значи само она компонента крви која је неопходна.

Обавезна тестирања за сваку јединицу крви подразумевају: одређивање крвне групе у ABO и Rh(D) систему, испитивање присуства ирегуларних антитела, извођење тестова којима се проверава присуство маркера болести које се могу пренети путем крви (хепатитис Б,Ц, АИДС-СИДА, сифилис).

- Колико могу да трају припремљени продукти ( компоненте и деривати ) крви и како се чувају?

Ако се јединица крви остави као цела крв, без издвајања компоненти, може да се чува 21-35 дана на температури фрижидера од 4°Ц. Издвојени еритроцити се могу чувати до 42 дана такође на 4°Ц, а препарат тромбоцита до 5 дана на собној температури. Плазма се чува на температури нижој од -25°Ц до 24 месеца . Ово су лабилни продукти -компоненте крви.

Стабилни продукти крви настају прерадом течног дела крви, плазме и представљају изузетно драгоцене лекове који имају рок и до неколико година. Најпознатији су албумин, имуноглобулини (специфични и неспецифични), различити чиниоци коагулације идр.


Где иде моја крв?

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Први корак

    Све почиње овде! Код ваше прве посете трансфузијолошкој установи, поред дозе крви, узеће се и мали узорак крви из ваше руке.

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Други корак

    Трансфузиолошке установе сакупљају крв на терену (мобилне екипе) и у самој установи.

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Трећи корак

    Код неких давалаца из крви се узима плазма а остатак крви се враћа даваоцу у процесу који се зове плазма ференза.

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Четврти корак

    Ваш узорак крви се тестира, оређује се крвна група и контролише присутност вируса.

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Пети корак

    Крв или њени саставни делови достављају се болницама према потребама.

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Шести корак

    Кад се потребе болесника задовоље из преостале плазме издваја се албумин и имуноглобелин и чиниоци коагулације.

  • Institut za transfuziju krvi Srbije ikona

    Седми корак

    Svi produkti dobijeni iz plazme pomažu u lečenju bolesnika.


О крвним групама

Institut za transfuziju krvi Srbije ikona Крвне групе су генетски одређене биолошке карактеристике, које се наслеђују по одређеним законитостима и непроменљиве су током живота.

Institut za transfuziju krvi Srbije ikona До сада је установљено преко 600 еритроцитних антигена који су сврстани у преко 30 крвногрупних система, међу којима је клинички најзначајнији крвногрупни систем ABO. У овом систему постоје 4 крвне групе (А, B, АB и О). Учесталост крвних група варира у оквиру одређених популација, па је тако у белој популацији најзаступљенија крвна група О. У нашој популацији најзаступљенија је крвна група А.

Institut za transfuziju krvi Srbije ikona Следећи по значају је крвногрупни систем Rh у оквиру кога је описано више антигена, али је најзначајнији антиген означен као D, па се тако особе у зависности од тога да ли је овај антиген присутан на еритроцитима или не, деле на RhD+ и RhD-. У нашој популацији 85% особа су RhD+, а 15% RhD-.

Institut za transfuziju krvi Srbije ikona Одређивање АBO и RhD крвне групе представља основни предуслов за безбедну примену крви и компонената крви. Свака донирана јединица крви се тестира и одређује крвна група АBO и Rh система, као и присуство ирегуларних еритроцитних антитела.

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Може дати крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Може примити крв

Institut za transfuziju krvi Srbije

Статистика


9,5% становништва

13% донатора
13,8% донација

Остала најчешће постављана питања

Да ли давање крви ствара навику? НЕ

Не ствара се навика у смислу зависности. Осећај задовољства због припадности и корисности друштву, чини да се формира популација редовних ДДК.

Да ли се давањем крви може добити нека заразна болест? НЕ

Прибор за узимање крви је стерилан и за једнократну употребу.

Да ли је давање крви болно? НЕ

Сам убод игле се осети, али се не може прогласити болом. Само давање крви које траје 5-10 минута није болно.

За које време се надокнади дарована крв и шта се дешава у организму после давања крви?

Организам врло брзо надокнади изгубљену количину крви. За 48 сати се надокнади плазма, леукоцити за пар сати у току дана, за 3-5 дана тромбоцити, за 4 недеље еритроцити, а за око 8 недеља и садржај гвожђа у еритроцитима.
Ниво хемоглобин се смањи за око 10г/Л. Са адекватном исхраном, вредност хемоглобина се врати на пређашњу вредност за око 8 недеља.

Да ли се могу јавити нежељене реакције у току давања крви? Ретко и нусу за бригу

Давање крви је апсолутно безбедно за даваоца јер свака здрава особа има резерву крви која није неопходна за нормално функционисање организма и обављање свакодневних активности. Количина дароване јединице крви представља само део резерве крви (око 10%) која не може да угрози здравље нити умањи способност за нормалне животне активности даваоца.
Веома ретко се могу јавити нежељене реакције од којих је вредно поменути појаву модрица или осећај слабости.

Модрице

Иако се надамо да ниједан давалац неће имати последице након давања крви, повремено се догоди да се на прегибу лакта појави модрица. Модрица може да делује драматично, што неке даваоце може да узнемири, поготово ако се појави након напуштања службе за трансфузију крви или следећег дана. Модрице могу да изгледају веома ружно, али су обично безопасне и временом прођу саме од себе.

Шта су модрице?

Модрице су последица крварења испод коже. На пример, јак ударац који не оштети кожу може да оштети нежне крвне судове који се налазе одмах испод ње. Оштећени крвни судови тада могу да пропуштају мале количине крви која се сакупља око крвног суда као модрица. Временом, позната плавољубичаста боја пређе у зелену, затим у жуту, онда бледи и нестане. Ово може да траје и до три недеље ако је модрица велика.

Зашто то може да се догоди након давања крви?

Када се игла извади из руке, крварење потраје све док се рупица у вени не затвори. Да би се спречило настајање модрице, потребно је да се примени притисак на место убода игле. Ово би требало да потраје све док не нестану знаци крварења. Изостављање притиска на место убода игле је најчешћи узорак појаве модрица.
Као друго, када игла уђе у вену, може да се догоди да се оштети и супротни зид вене. Тиме се створи рупица кроз коју крв може да процури. То се не види увек за време давања, већ се појави након неког времена.
Као треће, постоје ситни, нежни крвни судови који пролазе непосредно испод коже, као и веће вене из којих се узима крв. Када игла уђе у руку, може да се догоди да се повреди један од ових ситних крвних судова и тада настаје крварење. Тако нешто немогуће је предвидети, јер се такви крвни судови не виде.

Шта може да се уради?

Основни и најважнији начин спречавања појаве модрица је примена притиска на место убода игле све док крварење не престане. Да би остало чисто, то место се заштићује завојем који не треба да се уклања бар 2 сата.
Ако су рукави на одећи тесни, замолићмо вас да скинете тај одевни предмет. Тесан рукав може да има ефекат повеске и да изазове застој крви у вени, повећавајући могућност појаве модрице.
Ако се модрица појави за време давања, прекинућемо давање да бисмо спречили да се модрица погорша.

Шта ви можете да урадите?

Модрице могу да буду болне. Требало би да избегавате подизање терета, јер то може да појача бол у руци. Међутим, лагани покрети могу да буду корисни. Примена хладног облога на место убода може да одагна нелагоду или бол.

Ако се јави:

  •  Јак бол на месту убода игле
  •  Утрнулост или жмарци у руци, шаци, прстима
  •  Оток и/или црвенило на руци потражите помоћ у локалној служби за трансфузију крви или у најближој здравственој установи.

Осећај слабости?

Мали број давалаца осети слабост након давања крви. При давању крви узима се од 8 до 10 одсто укупне запремине крви.
Организам већине људи се брзо прилагоди на овај губитак. Неки појединци спорије се прилагођавају, што за последицу има осећај слабости. Надамо се да ће ове информације помоћи да боље разумете ову појаву.
На осећај слабости при давању крви утиче више фактора:
Особе које пуше имју већи ризик да осете слабост након давања крви због дејства никотина.
Особе који узимају алкохол неколико сати пре или после давања крви имају већи ризик да осете слабост због тога што алкохол шири крвне судове. То проузрокује мањи доток крви у мозак, праћен вртоглавицом и слабошћу.
Боравак у прегрејаној просторији такође изазива ширење крвних судова са сличним ефектима као дејство алкохола.
Ужурбаност или напорне вежбе могу такође да прузрокују мањи доток крви у мозак.
Изостављање оброка и узимање недовољне количине течности успорава опоравак након давања крви.
Дуготрајно стајање може да довеђе до накупљања крви у ногама, што умањује количину крви коју добија мозак.
Ако сте у журби, прескачете оброке или имате искљчиво течни оброк, пуштите, пијете или сте прегрејани, може да осетите слабост и неколико сати након давања крви.

Ако осетите слабост треба:

  •  Некоме да се обратите - особи која је у близини или запосленима на одељењу за трансфузију
  •  Да легнете или седнете и ставите главу међу колене док тај лош осећај не прође. Након тога полако устаните.
  •  Ако вам поново буде лоше, лезите.
Осећај слабости може да се догоди било коме. Међутим, овај осећај може да се избегнете праћењем наших савета.

ВАЖНО:

  •  Послушајте савет о понашању пре доласка на давање крви и дођите одморни и лагано доручкујте
  •  Послушајте савет о понашању и након давања крви
  •  Узмите наш оброк захвалности
  •  Узмите довољно течности
  •  Избегните журбу, пушење, алкохол, дуготрајно стајање, прегрејане просторије или напорне вежбе неколко сати након давања крви.
Ово су основна упутства којима можете да умањите ризик од појаве осећаја слабости.
Ако неки од наведених проблема потраје, јавите се локалној служби за трансфузију крви или најближој здравственој установи.
Прочитајте ове податке о осећању слабости, како настаје шта Вам се тад дешава и шта да предузмете у вези с тим.

Да ли је давање крви корисно? ДА

  •  Давање крви је корисно сем за болеснике, који примају трансфузију крви и за даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшали квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар 3 и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се као такви могу применити онима којима су потребни.
  •  Лекарским прегледом се проверава здравље као и оријентациона крвна слика
  •  Костна срж се стимулише да производи нове, младе крвне ћелије.
  •  Побољшава се циркулација и смањује ризик од инфаркта миокарда код мушкараца који дају крв 2-3 пута годишње као и код жена у менопаузи

Потребни документи за добровољно давање крви

Поштујући Закон о трансфузијској медицини потребно је да потенцијални даваоци крви, држављани Републике Србије, приликом пријављивања покажу на увид лични документ са сликом и матичним бројем.

Потенцијални даваоци крви, страни држављани, резиденти у Србији дуже од 6 месеци осим тога на увид показују и документ о привременом боравишту у Србији.


  • Пријем добровољних давалаца крви
  • Радним даном 07-19 ч,
    Суботом 08-15 ч
  • Пријем пацијената и трудница
  • Радним даном 08-15 ч,
    Суботом од 08-13 ч
© Институт за трансфузију крви Србије. Сва права задржана.