Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила. То значи да је потребно да се задовоље следећи критеријуми:
Процесима производње и пружања услуга управља се применом процесног приступа (PDCA) уз свеопшту усредсређеност на „размишљање засновано на ризику“, на нивоу сваког појединачног процеса и IMS као целином. Квалитет производа и услуга обезбеђује се применом смерница добре произвођачке праксе (ДПП). У сваком процесу интегрисана су стручна и научна знања, добре праксе, закони и прописи, искуство запослених. Систем менаџмента квалитетом производа и услуга (QМS), систем менаџмента заштитом животне средине (EMS) и систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду (ОHSAS) сертификовани су 2010 године.
Селекција давалаца се врши према установљеним, искључиво медицинским, критеријумима за привремено одлагање давања крви или трајно одбијање због неподобности за давање крви, било да би давање крви могло да угрози потеницијалног даваоца или примаоца. На избор давалаца никако нема утицаја пол, религија, националност, сексуално опредељење, политичка оријентисаност, занимање, социјални статус или неки други сличан разлог.
Систем органа / орган / категорија | Назив обољења / стања | Трајање (дани) |
---|---|---|
Срце | Хипотензија <13,3/8,66 (100/60 ммХг)Anna | * |
Бенигна хипертензија >24/13,3 (180/100 ммХг) | * | |
Акутне инфективне и запаљенске болести (после излечења) | Акутни гломерулонефритис | (5 г) 1800 |
Акутна токсоплазмоза | 180 | |
Бруцелоза | 730 | |
Гастроинтестиналне инфекције | 730 | |
Гнојна козна обољења | 14 | |
Гонореја | 180 | |
Херпес симплекс | 14 | |
Херпес зостер | 120 | |
Инфективна мононуклеоза | 360 | |
Лајмска болест | 360 | |
Лакше инфективне болести (ринитис, прехлада, грип и сл.) | 7 | |
Остеомијелитис | 730 | |
Респираторне инфекције | 14 | |
Реуматска грозница | 730 | |
Рубеола, паротистис | 21 | |
Тиреотоксикоза | 180 | |
Трихинелоза | 730 | |
Туберкулоза плућа и других органа | 730 | |
Уринарне инфекције | 21 | |
Запаљење плућа | 90 | |
Заразна жутица типа А | 90 | |
После узимања лекова | Антибиотици | 7 |
Антикоагуланси | 14 | |
Аспирин (замене), Naproxen, Пироxицам | 5 | |
Бруфен, Волтарен/ Диклофен и слично | 2 | |
Диуретици и антихипертензиви | 1 do 5 | |
Цилазаприл- антихипертензив | 10 | |
Амлодипин- антихипертензив | 7 | |
Диуретици и антихипертензиви | 14 | |
Стероиди | *** | |
Вакцинације | Живим микроорганизмима (рубеола) | 28 |
Живим атенуираним микрооргорганизмима: БЦГ, рубеола, морбили, заушке, полио-орално, жута грозница, тифус, колера | 28 | |
Мртвим микрооргарганизмима као колера, тифус | 0 | |
Против беснила | 360 | |
Токсоиди (дифтерија, тетанус) | 0 | |
Вакцине са инактивисаним вирусима (инфлуенца, полиомијелит и.м.) | 0 | |
Вакцине против хепатитиса А и Б, дате као последица излагања вирусима | 180 | |
Друге вакцине дате превентивно (хепатитис А и Хепатитис Б) | 0 | |
Превенција | Акупунктура | 180 |
Инокулационе повреде | 180 | |
Контакт (у кући) са оболелим од заразне жутице типа А | 90 | |
Контакт (у кући) са оболелим од заразне жутице типа А | 180 | |
Сексуални однос или крвни контакт са особом оболелом од ХБВ и/или ХЦВ или особом која је ХБсАГ+ и/или ХЦВ+ | 180 | |
Контакт са оболелим од сифилиса | 90 | |
Тетовирање и пробадање тела, коже (пирсинг) | 180 | |
Вакцинисање и/или примена серума због контакта са оболелим од заразне жутице типа Б | 180 | |
Вакцинисање због контакта са оболелим од заразне жутице типа А | 42 | |
Остало | Амбулантне хируршке интервенције | 7 |
Ендоскопија са биопсијом | 180 | |
Менструација | ***** | |
Побачај | 180 | |
Порођај | 180 | |
Ткивни и ћелијски трансплантати | 180 | |
Трудноца | 180 | |
Трансфузија крви | 180 | |
Вађење зуба и мање стоматолошке интервенције | 7 | |
Веће хируршке интервенције | 180 | |
Низак хемоглобин | 7 | |
Акутни етилизам | 1 | |
Варицес црурис великог обима | 60 | |
Акутна алергија | 15 | |
Жучни и бубрежни каменци-акутни напад | 15 | |
Акутни холециститис | 30 | |
Епилепсија без терапије | (3г)1095 | |
Астенија | ***** | |
* | до нормализације | |
** | ако се плазма узима искључиво за фракционисање | |
*** | према фармакокинетици лека | |
**** | од последњег сексуалног контакта | |
***** | за време трајања |
Систем органа / орган / категорија | Назив обољења / стања |
---|---|
Сви системи и органи | Хронична системска обољења са инсуфицијенцијом органа |
Сви системи и органи | Малигна обољења свих система и органа |
Сви системи и органи | Хронична системска обољења са инсуфицијенцијом органа |
Срце | Малигна хипертензија Ангина пекторис Апсолутна аритмија и ВЕС Коронарна болест Операције на срцу Срчане мане |
Плућа | Астма Хронична опструктивна болест плућа Емфизем плућа |
Дигестивни тракт | Хронична остећења јетре неинфективног порекла Хронична остећења панкреаса неинфективног порекла Улцерозни колитис |
Ендокрини систем | Хипо и хипертиреоидоза са трајном супституционом терапијом Шећерна болест - инсулин зависна Адисонова болест Акромегалија |
Цереброваскуларни систем | Епилепсија под терапијом Психоза, психопатија, ментална ретардација Стања после инсулта |
Крв | Урођене коагулопатије Стечене коагулопатије |
Крвни судови | Артеријска тромбоза Рекурентне венске тромбозе |
Хроничне инфективне и запаљенске болести | Тропске болести (лајшманиоза, бабезиоза, хронична Q грозница, трипанозомиаза крузи - Шагасова болест) Носиоци ХИВ 1/2 Хепатитис Б Хепатитис Ц Сифилис ЦЈД и друге спонгиформне енцефалопатије Прионска обољења Маларија Хронична токсоплазмоза |
Хроничне аутоимуне болести | Хронични екцем Кронова болест Мултипла склероза Псоријаза Реуматоидни артритис Саркоидоза Системски лупус Тромбоцитопенија |
Ризично понашање | Високо ризично сексуално понашање Хронични алкохолизам Наркоманија |
Остало | Поновљени колапси при давању крви Примаоци трансплантата |
При конзумирању већине лекова, потребно је да прође 5 полуживота елиминације лека из организма, да би се лек елиминисао више од 90% из крви. Исто толико времена је потребно да прође од попијеног лека и давања крви, уколико је могуће из здравсатвених разлога да особа буде то време без лека (на пример антихипертензивних лекова). Детаљне информације о разлозима за одлагање давања крви се добијају од лекара на лекарском прегледу.
Посебна припрема за давање крви није потребна, као ни посебан режим после давања крви, али да би се што боље осећали при давању крви, поготово ако је то прво давање, одређени савети би могли да буду од користи.
Препоручује се да пре давања крви особа буде одморна, да је претходне ноћи спавала уобичајено (довољно), да је узела лагани оброк и извесну количину течности- најбоље 4 чаше воде 1-2 сата пре давања крви.
После давања крви завој на прегибу лакта не треба скидати следећа два сата. Тог дана треба да се уноси течности нешто више него уобичајено (за 3-4 чаше воде). Могу се обављати уобичајене активности. Треба избегавати тежи физички рад или вежбе као што су подизање терета, билдовање, гурање тешких предмета, најмање 4 сата после давања крви. Избегавати журбу, пушење бар 2 сата, алкохол бар 8 сати, дуготрајно стајање, прегрејане просторије. Тог дана не кретати као возач на дуг и напоран пут нити обављати ризичан посао (нпр.пењање, рад на скели и сл.).
Цео поступак од доласка даваоца до напуштања службе траје око 30 минута, а састоји се од: попуњавања Упитника за даваоца, регистрације, одређивања нивоа хемоглобина, лекарског прегледа, давања крви из вене у прегибу лакта и послужења захвалним оброком. Информације о процедури давања крви су сажете у штампаном Упутству за даваоце који добија сваки давалац при доласку.
После давања крви завој на прегибу лакта не треба скидати следећа два сата. Тог дана треба да се уноси течности нешто више него уобичајено (за 3-4 чаше воде). Могу се обављати уобичајене активности. Треба избегавати тежи физички рад или вежбе као што су подизање терета, билдовање, гурање тешких предмета, најмање 4 сата после давања крви. Избегавати журбу, пушење бар 2 сата, алкохол бар 8 сати, дуготрајно стајање, прегрејане просторије. Тог дана не кретати као возач на дуг и напоран пут нити обављати ризичан посао (нпр.пењање, рад на скели и сл.).
Хемоглобин је црвени крви пигмент који преноси кисеоник по организму. Налази се у црвеним крвних зрницима (еритроцитима).
Да бисте могли да дате крв ниво хемоглобина мора да буде изнад:
Лекар ће да поразговара са Вама и посаветоваће Вас.
Да, ако се отклоне узроци ниског хемоглобина.
Користите у исхрани намирнице богате гвожђем.
Цревено месо, џигерица, бубрези, уље, риба као што је туњевина и сардина, цереалије, какао.
Јаја, језгра коштуничавих плодова (орах, лешник), интегрални хлеб, суво воће, пасуљ, сочиво, свеже зелено поврће.
Витамин Ц из свежих намирница побољшава искоришћеност гвожђа. Ако данас нисте могли да дате крв због ниже вредности хемоглобина, надамо се да ће Вам ово објашњење помоћи да схватите разлог, као и како да поправите ниво хемоглобина.
Узета крв се поступком центрифугирања, у затвореном систему кеса за крв, раслојава на саставне елементе (плазма, еритроцити, тромбоцити, леукоцити), а затим поступком претакања издваја сваки од ових елемената. Издвојени делови крви се након обавезних тестирања дају болесницима циљано, што значи само она компонента крви која је неопходна.
Обавезна тестирања за сваку јединицу крви подразумевају: одређивање крвне групе у ABO и Rh(D) систему, испитивање присуства ирегуларних антитела, извођење тестова којима се проверава присуство маркера болести које се могу пренети путем крви (хепатитис Б,Ц, АИДС-СИДА, сифилис).
- Колико могу да трају припремљени продукти ( компоненте и деривати ) крви и како се чувају?
Ако се јединица крви остави као цела крв, без издвајања компоненти, може да се чува 21-35 дана на температури фрижидера од 4°Ц. Издвојени еритроцити се могу чувати до 42 дана такође на 4°Ц, а препарат тромбоцита до 5 дана на собној температури. Плазма се чува на температури нижој од -25°Ц до 24 месеца . Ово су лабилни продукти -компоненте крви.
Стабилни продукти крви настају прерадом течног дела крви, плазме и представљају изузетно драгоцене лекове који имају рок и до неколико година. Најпознатији су албумин, имуноглобулини (специфични и неспецифични), различити чиниоци коагулације идр.
Све почиње овде! Код ваше прве посете трансфузијолошкој установи, поред дозе крви, узеће се и мали узорак крви из ваше руке.
Трансфузиолошке установе сакупљају крв на терену (мобилне екипе) и у самој установи.
Код неких давалаца из крви се узима плазма а остатак крви се враћа даваоцу у процесу који се зове плазма ференза.
Ваш узорак крви се тестира, оређује се крвна група и контролише присутност вируса.
Крв или њени саставни делови достављају се болницама према потребама.
Кад се потребе болесника задовоље из преостале плазме издваја се албумин и имуноглобелин и чиниоци коагулације.
Svi produkti dobijeni iz plazme pomažu u lečenju bolesnika.
Крвне групе су генетски одређене биолошке карактеристике, које се наслеђују по одређеним законитостима и непроменљиве су током живота.
До сада је установљено преко 600 еритроцитних антигена који су сврстани у преко 30 крвногрупних система, међу којима је клинички најзначајнији крвногрупни систем ABO. У овом систему постоје 4 крвне групе (А, B, АB и О). Учесталост крвних група варира у оквиру одређених популација, па је тако у белој популацији најзаступљенија крвна група О. У нашој популацији најзаступљенија је крвна група А.
Следећи по значају је крвногрупни систем Rh у оквиру кога је описано више антигена, али је најзначајнији антиген означен као D, па се тако особе у зависности од тога да ли је овај антиген присутан на еритроцитима или не, деле на RhD+ и RhD-. У нашој популацији 85% особа су RhD+, а 15% RhD-.
Одређивање АBO и RhD крвне групе представља основни предуслов за безбедну примену крви и компонената крви. Свака донирана јединица крви се тестира и одређује крвна група АBO и Rh система, као и присуство ирегуларних еритроцитних антитела.
Не ствара се навика у смислу зависности. Осећај задовољства због припадности и корисности друштву, чини да се формира популација редовних ДДК.
Прибор за узимање крви је стерилан и за једнократну употребу.
Сам убод игле се осети, али се не може прогласити болом. Само давање крви које траје 5-10 минута није болно.
Организам врло брзо надокнади изгубљену количину крви. За 48 сати се надокнади плазма, леукоцити за пар сати у току дана, за 3-5 дана тромбоцити, за 4 недеље еритроцити, а за око 8 недеља и садржај гвожђа у еритроцитима. Ниво хемоглобин се смањи за око 10г/Л. Са адекватном исхраном, вредност хемоглобина се врати на пређашњу вредност за око 8 недеља.
Давање крви је апсолутно безбедно за даваоца јер свака здрава особа има резерву крви која није неопходна за нормално функционисање организма и обављање свакодневних активности. Количина дароване јединице крви представља само део резерве крви (око 10%) која не може да угрози здравље нити умањи способност за нормалне животне активности даваоца. Веома ретко се могу јавити нежељене реакције од којих је вредно поменути појаву модрица или осећај слабости.
Иако се надамо да ниједан давалац неће имати последице након давања крви, повремено се догоди да се на прегибу лакта појави модрица. Модрица може да делује драматично, што неке даваоце може да узнемири, поготово ако се појави након напуштања службе за трансфузију крви или следећег дана. Модрице могу да изгледају веома ружно, али су обично безопасне и временом прођу саме од себе.
Модрице су последица крварења испод коже. На пример, јак ударац који не оштети кожу може да оштети нежне крвне судове који се налазе одмах испод ње. Оштећени крвни судови тада могу да пропуштају мале количине крви која се сакупља око крвног суда као модрица. Временом, позната плавољубичаста боја пређе у зелену, затим у жуту, онда бледи и нестане. Ово може да траје и до три недеље ако је модрица велика.
Када се игла извади из руке, крварење потраје све док се рупица у вени не затвори. Да би се спречило настајање модрице, потребно је да се примени притисак на место убода игле. Ово би требало да потраје све док не нестану знаци крварења. Изостављање притиска на место убода игле је најчешћи узорак појаве модрица. Као друго, када игла уђе у вену, може да се догоди да се оштети и супротни зид вене. Тиме се створи рупица кроз коју крв може да процури. То се не види увек за време давања, већ се појави након неког времена. Као треће, постоје ситни, нежни крвни судови који пролазе непосредно испод коже, као и веће вене из којих се узима крв. Када игла уђе у руку, може да се догоди да се повреди један од ових ситних крвних судова и тада настаје крварење. Тако нешто немогуће је предвидети, јер се такви крвни судови не виде.
Основни и најважнији начин спречавања појаве модрица је примена притиска на место убода игле све док крварење не престане. Да би остало чисто, то место се заштићује завојем који не треба да се уклања бар 2 сата. Ако су рукави на одећи тесни, замолићмо вас да скинете тај одевни предмет. Тесан рукав може да има ефекат повеске и да изазове застој крви у вени, повећавајући могућност појаве модрице. Ако се модрица појави за време давања, прекинућемо давање да бисмо спречили да се модрица погорша.
Модрице могу да буду болне. Требало би да избегавате подизање терета, јер то може да појача бол у руци. Међутим, лагани покрети могу да буду корисни. Примена хладног облога на место убода може да одагна нелагоду или бол. Ако се јави:
Мали број давалаца осети слабост након давања крви. При давању крви узима се од 8 до 10 одсто укупне запремине крви. Организам већине људи се брзо прилагоди на овај губитак. Неки појединци спорије се прилагођавају, што за последицу има осећај слабости. Надамо се да ће ове информације помоћи да боље разумете ову појаву. На осећај слабости при давању крви утиче више фактора: Особе које пуше имју већи ризик да осете слабост након давања крви због дејства никотина. Особе који узимају алкохол неколико сати пре или после давања крви имају већи ризик да осете слабост због тога што алкохол шири крвне судове. То проузрокује мањи доток крви у мозак, праћен вртоглавицом и слабошћу. Боравак у прегрејаној просторији такође изазива ширење крвних судова са сличним ефектима као дејство алкохола. Ужурбаност или напорне вежбе могу такође да прузрокују мањи доток крви у мозак. Изостављање оброка и узимање недовољне количине течности успорава опоравак након давања крви. Дуготрајно стајање може да довеђе до накупљања крви у ногама, што умањује количину крви коју добија мозак. Ако сте у журби, прескачете оброке или имате искљчиво течни оброк, пуштите, пијете или сте прегрејани, може да осетите слабост и неколико сати након давања крви. Ако осетите слабост треба:
Поштујући Закон о трансфузијској медицини потребно је да потенцијални даваоци крви, држављани Републике Србије, приликом пријављивања покажу на увид лични документ са сликом и матичним бројем. Потенцијални даваоци крви, страни држављани, резиденти у Србији дуже од 6 месеци осим тога на увид показују и документ о привременом боравишту у Србији.